Na jednostavan način primao je to što ga smatraju lakim piscem, a njegova literatura je literatura prvog reda, rekao je pesnik Pero Zubac o jednom od najčitanijih srpskih književnika.

Jedan od najpoznatijih i najčitanijih srpskih pisaca, slikar i novinar Momo Kapor preminuo je juče u 73. godini, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

- Bio je veliki majstor i naracije, kazivanja, žovijalnosti, jednog modernog duha koji je bio prisutan u toj komunikaciji. Prosto se neki kutak, kutak Kluba književnika, kutak u kome je on sedeo, nije mogao zamisliti bez njegove dosetke i dobrog prisećanja na ljude koji su bili dobri i koji su bili s njim u komunikaciji u prethodnim i sadašnjim periodima. On je i na taj način otišao u legendu - rekao je prof. dr Ratko Božović povodom odlaska pisca
Pesnik Pero Zubac izjavio je  da je imao sreću da poznaje Momu Kapora i da je iza Momove neobično prijatne rečenice o svemu o čemu se da razgovarati pažljivo uho uvek moglo da primeti izvesnu tugu.

- Radi se, uz to, o veoma dobrom piscu, koji je na jednostavan način primao to što ga smatraju lakim piscem, a njegova literatura je literatura prvog reda - rekao je pesnik, zemljak Mome Kapora, autor "Mostarskih kiša".
- I veliki je slikar bio. Dobar čovek. Njegovim odlaskom svi smo mnogo izgubili - dodao je Zubac.

Momo Kapor je bio srpski Čehov, smatra pesnik Rajko Petrov Nogo.
- Poput mitskog grčkog kralja Mide, koji je sve što pogleda pretvarao u zlato, Momo Kapor je imao prokletstvo da sve što napiše i objavi pretvori u bestseler. Kapor je bio čovek renesansnih darova. On je, kao što je poznato, pripadao bratstvu onih koji su čas pisali, čas slikali, pa su pisac i slikar jedan drugom vreme potkradali. Jedan se od drugog odmarali. Njegova neutoljiva radoznalost, a onda i redak smisao da ovekoveči sitnice drugo je ime za jedinstvenu kaporovsku erudiciju, u kojoj su, sem memorije, uposlena sva čula kojima je vrebao liniju, lik, jezik, priču, mirise, ukuse, atmosferu... Zato je njegov crtež seizmograf duše, kardiogram i nade i beznađa. Kapor, zaista, svašta je znao, a šta je znao umeo je da saopšti na mio, otmen, očaravajući način.

Književnik Momo Kapor je rođen u Sarajevu 1937. godine, a po završetku Drugog svetskog rata sa porodicom se preselio u Beograd. Diplomirao je slikarstvo 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti.

Prvi roman "Foliranti" objavio je 1975. godine, a neka od njegovih najpoznatijih dela su i romani " "Provincijalac", "Ada", "Zoe", "Una", "Od sedam do tri", "Knjiga žalbi", "Zelena čoja Montenegra", "Poslednji let za Sarajevo" , "Hronika izgubljenog grada", "Beleške jedne Ane", "Hej, nisam ti to pričala".

Autor je velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova: "Bademi s onu stranu smrti", "Banket", "Valter brani Sarajevo", "Džoli džokej", "Kraj vikenda"